Godinu za nama, između ostalog, obeležio je popis stanovništva koji je nedavno završen. Prema preliminarnim rezultatima ima nas 700.000 manje nego na popisu 2011. Od toga je oko pola miliona preminulih i oko 200.000 onih koji su emigrirali. Emigriraju uglavnom radno sposobni građani u potrazi za ekonomski sigurniji životom. Istovremeno ne smemo zaboraviti i to da je stopa fertiliteta u Srbiji u opadanju i da je trenutno na oko 1,5. Ako ovo nisu podaci za brigu, ne znam šta jeste.
Gotovo svakodnevno slušamo kako je podizanje nataliteta u vrhu priorieta Vlade, ali iz predloga budžeta za 2023. ne vidimo da će se bilo šta suštinski promeniti u pogledu brige o porodici. U tom smislu nas iskreno čudi odluka onih koji upravljaju našim parama u zajedničkoj kasi da čak 8 milijardi dinara odvoje za izgradnju nacionalnog stadiona (a u naredne dve godine još 14 milijardi dinara).
To je možda samo kap koja nam je prelila čašu, ali pošto kap nije mala iskoristiću je kao zgodan primer da pokažem šta bi “mame” sa tim mogle da urade?
Primer prvi. Sve bi trudnice i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost dobile pune nadoknade tokom održavanja trudnoće, pune nadoknade nakon porođaja, ali plaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Isti tretman koji imaju žene zaposlene na ugovoru o radu dobile bi i one koje su na fleksibilnim ugovorima. Ekonomska sigurnost je presudna u podizanju nataliteta.
Primer drugi. Podigle bismo dečiji dodatak sa sadašnjih 3570 na 4500, ali bismo isto tako podigle i dohodovni cenzus sa 10.700 na 13.000 dinara, jer ne živimo van realnosti u kojoj svakodnevno svedočimo rastu cena, životnih troškova i inflaciji.
Primer treći. Podržale bismo povratak majki na posao. Jaz koji postoji između žena koje rade i žele decu i poslodavaca mora da se smanji. Neke od analiza pokazuju da je za ove podsticaje dovoljno izdvojiti 200-ti deo budžeta i mi zaista mislimo ili makar želimo da verujemo u to da naš budžet to može podneti.
Četvrti primer. Učinili bismo meru finansijske podrške prilikom kupovine prve nekretnine za majke koje su rodile dete posle 01. januara 2022. godine dostupnijom i lakše primenljivom. Jedan od razloga zašto parovi odlažu roditeljstvo je nedostatak krova nad glavom ili život u zajednici.
Peti primer. Garantovale bismo minimalnu nadoknadu svim porodiljama, bez obzira da li su u radnom odnosu ili nisu. Uz to bismo promenile i formulu preko koje se vrši obračun nadoknada upravo zbog toga što još uvek postoje žene koje nakon porođaja dobijaju nadoknade od tek nekoliko stotina ili nekoliko hiljada dinara.
Šesti primer. Podrška roditeljima dece sa invaliditetom koja se godinama svodi isključivo na finansijsku i to nedovoljnu, mora da se proširi. Personalni asistenti, kvalitetnija zdravstvena i socijalna podrška jednako je važna i za bolesno dete, ali i za iscrpljene roditelje. Ugledajmo se na države zapadu Evrope koje brinu o svakom pojedincu.
Mogla bih ovako u nedogled, ali verujem da je suština jasna – želim da prioriteti koji pune naslove i obezbeđuju podršku na izborima ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru, već da se zaista i realizuju na način koji će koristiti čitavom društvu, a ne samo ljubiteljima fudbala. Ili možda da svi zaigramo fudbal? Ne znam, nisam pametna.
Tatjana Macura
predsednica Mame su zakon
