Treća po redu otvorena rasprava u organizaciji Pokreta centra o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom održana je večeras u Kragujevcu. Učesnici rasprave podržali su predložene izmene iz predstvaljenog Nacrta predloga, s tim što su se posebno osvrnuli na dve ugrožene kategorije žena – preduzetnice i žene koje nemaju državljanstvo, a čija su deca državljani Republike Srbije.
Irena S., preduzetnica koja ima firmu registrovanu za obavljanje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, govorila je o tome kako sebi nije mogla da dozvoli luksuz da firmu stavi u status mirovanja kako ne bi ostala bez bilo kakve nadoknade. Iako se odlučila na ovaj hrabar potez, primenom ovog Zakona ona će ipak biti oštećena u periodu odsustva sa posla radi nege deteta i prema proceni Sekretarijata za socijalnu zaštitu primaće samo između 1.700 i 2.500 dinara mesečno, dok će u isto vreme morati da uplaćuje doprinose.
Sa druge strane, preduzetnica Marija J., vlasnica knjigovodstvene agencije koja posluje 14 meseci, odlučila je da svoju firmu stavi u status mirovanja zbog toga što je prinuđena da koristi trudničko odsustvo. U periodu dok joj se firma nalazi u statusu mirovanja njoj se neće evidentirati radni staž, a nadoknada koju će primati prilikom odsustva sa posla radi nege deteta biće značajno umanjena zbog malog broja meseci koji ulaze u prosek za obračun nadokanda.
Učesnici rasprave su se složili oko toga da se o preduzetnicama koje planiraju proširenje porodice u javnosi jako malo ili nimalo ne govori, da u ovom Zakonu gotovo da nisu prepoznate. Obe su se na preduzetništvo odlučile upravo zbog toga što su prilikom traženja zaposlenja, na razgovorima za posao bile diskriminisane i praktično su bile prinuđene na ovaj potez, a sada su u situaciji da ih umesto potencijalnih poslodovaca diskriminiše upravo država.
Marija Dražović, predstavnica Nevladine organizacije Praxis, osvrnula se i na problem majki koje su bez državljanstva ili su u riziku od apatridije, odnosno dece ovih majki u pogledu ostvarivanja prava na roditeljski dodatak. Zakon je isključio mogućnost da, u slučaju kada je majka bez državljanstva, pravo na roditeljski dodatak može ostvariti otac deteta ukoliko su ispunjeni ostali uslovi. Da je ovakva formulacija diskriminatorna, odnosno da su neopravdano dovedena u nejednak položaj deca čije su majke bez državljanstva u odnosu na decu čije su majke srpske državljanke ili strankinje, potvrdio je i Ustavni sud ispitujući ustavnost odredbi zakona kojima je uređeno ovo pravo. S obzirom da se radi o merama populacione, ali i socijalne politike, kao i da je krajnji korisnik ovih mera dete, postavlja se pitanje zašto se deca različito tretiraju u pogledu državljanskog statusa njihovih majki. Navela je da je među majkama bez državljanstva veliki broj žena koje su rođene na teritoriji Kosova i Metohije i da usled okolnosti da su mnoge matične knjige uništene ili nedostupne one sada moraju da dokazuju državljanski status. Iako godinama žive na teritoriji Srbije u braku sa našim državljanima, njihova deca, iako državljani, ne mogu uživati podršku predviđenu zakonom. Zakon ovu grupu uopšte ne poznaje.
Opšte je zapažanje učesnika rasprave je da je Zakon u velikoj meri diskriminatorski, a na šta je u nekoliko navrata upozoravala i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Poslednja otvorena rasprava u organizaciji Pokreta centra održaće se sutra u Nišu, u prostorijama MZ Božidar Adžija sa početkom u 17 časova. Konačan Predlog biće predat u skupštinsku proceduru u utorak, 25. septembra u podne.
Pokret centra
20. septembra 2018. godine