Kampanje, vesti i saopštenja

Ministri, vreme je da se upoznamo

Na Međunarodni Dan ljudskih prava želimo da vas upoznamo sa tim koliko su ljudska prava trudnica, porodilja i dece u Srbiji danas ugrožena zbog primene lošeg Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i tim povodom tražimo hitan sastanak sa ministarkom dr Darijom Kisić Tepavčević, ministrom Ratkom Dmitrovićem i predsednicom Vlade Republike Srbije Anom Brnabić.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (Sl.glasnik RS broj 113/17 i 50/18)  usvojen je 2017. godine po hitnom postupku i u objedinjenoj raspravi, sa velikim brojem drugih tačaka na dnevnom redu Narodne Skupštine Republike Srbije. Nakon stupanja na snagu, a pre početka njegove primene u julu 2018. godine,  Vlada Republike Srbije je predložila, a Narodna skupština je usvojila i izmene i dopune Zakona.

Slabosti ovog zakona najviše se ogledaju u članu 13. koji kaže da se osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustava, odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade za poslenjih 18 meseci koji prethodne prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Što u prevodu znači da ako je buduća majka radila manje od 18 meseci (koje treba da ispuni u kontinuitetu, bez mogućnosti sabiranja rada u radnom odnosu i van radnog odnosa) dobijaće naknadu zarade u smanjenom iznosu, stazmerno broju meseci u kojima je radila, a ako zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće otvori i porodiljsko bolovanje, dobijaće naknadu zarade u još manjem iznosu, stazmerno broju meseci u kojima je radila. Kada se porodi ostvaruje pravo na naknadu za odsustvo sa rada radi nege deteta, a pošto je nekoliko meseci do porođaja bila na porodiljskom bolovanju, ova naknada će joj biti još manja, jer po važećem Zakonu samo “primanja koja imaju karakter zarade” ulaze u osnovicu za obračun ove naknade. I tako dolazimo do sramnih iznosa od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada dinara koje su majke primile.

Ako bismo iz člana 13. zakoračili u član 12. stav 7. i imali dete koje ostvaruje pravo na pomoć i negu drugog lica, morali bismo da biramo između tog prava i prava o kojem smo govorili analizirajući član 13. Zakona, iako  se radi o dva potpuno odvojena prava, prava iz dva potpuno različita zakona-pravo iz socijalne zaštite i pravo na naknadu zarade iz radnog odnosa ili van radnog odnosa.

Finansijska podrška je ograničena i maksimalnim iznosom naknade (iako minimalni iznos naknade nije garantovan) i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, čime se u velikoj meri čini nepravda prema onim ženama koje su svojim znanjem i svim drugim kapacitetima uspele da ostvare zarade koje prelaze ovaj prag pre nego što su se odlučile da ostanu u drugom stanju.

Zakon poznaje i pravo na naknadu zarade za lica koja su ostvarivala prava van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor i slično) član 17. zakona. Međutim i ovo pravo je ograničeno kao i pravo iz člana 13. važećeg Zakona.

Takođe, želimo da vam ukažemo i na diskriminaciju kojoj su izložene žene koje u velikoj meri pune budžet Republike Srbije tako što su se ohrabrile da u Srbiji vode sopstveni biznis – da, mislimo na preduzetnice.

Nemoguće je preskočiti i one žene koje su rodile više od četvoro dece, a koje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom uopšte ne prepoznaje. Složićete se, ovo je prilično problematično u državi koja ima ozbiljan problem sa populacijom politikom.

Moramo biti realni i tako sagledati situaciju u našoj zemlji koja se tiče politike zapošljavanja, posebno zbog komplikacija izazvanih pandemijom korona virusa. Međutim, ovaj problem nije „od juče“. Dve i po godine trudnice, porodilje i deca trpe posledice lošeg zakona i zbog toga nam je jako teško da prihvatimo bilo kakvo dalje odlaganje rešavanja ovog problema.

Analizirajući uporeno pravo dolazimo do zaključka da ni jedna zemlja u Evropi za osnovicu ne uzima primanja za posledljih 18, već za 12 meseci. Ne možemo da zanemarimo i obaveze koje Republika Srbija ima prema Konvenciji o zaštiti materinstva. Stoga smatramo da kao neko ko teži ulasku u Evropsku Uniju treba da implementira evropske vrednosti u svom zakonodavstvu.

Pored gore navedenih izmena u Zakonu, predlažemo da se u izmenama Zakona normira da ni jedna buduća majka ne sme da primi naknadu zarade koja je manja od republičkog minimalca.

Takođe, koristimo priliku da vas obavestimo da je trideset i jedan narodni poslanik iz prethodnog, jedanaestog saziva Narodne skupštine, predvođen Tatjanom Macurom, podneo je u februaru 2019. godine Predlog za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima člana 12. stav 7.; člana 13, člana 14. stav 8, čl. 17, 18. i 20. ovog Zakona.

Ustavni sud Srbije na sednici održanoj 03. decembra je razmatrao ovaj predlog i prema onome što je nama dostupno od informacija, neustavnim je proglasio samo one odredbe koje se tiču porodilja koje su registrovane kao poljoprivredne osiguranice. Ostale zahtevi su ili odbijeni ili nisu ni razmatrani, kao što je recimo odredba koja se tiče prava majki koje su rodile decu sa invaliditetom.

Želimo i da vas podsetimo na obećanje koje je predsednica Vlade Republike Srbije dala na poslednjoj sednici Narodne skupštine koja je bila rezervisana za poslanička pitanja. Gospođa Brnabić je tom prilikom obećala da će izmene ovog Zakona biti prioritet i da će biti razmatrane na samom početku zasedanja. Kako je u toku rasprava o raspodeli republičkog budžeta za 2021. godinu, mi nažalost u Predlogu ne vidimo da su odvojena značajnija sredstva koja bi rešila ove goruće probleme.

Udruženje “Mame su zakon” predlaže h i t a n sastanak sa vašim ministarstvima, kao i sa predsednicom Vlade Republike Srbije pre konačnog usvajanja  budžeta za narednu godinu.

Za sva pitanja i predloge vam stojimo na raspolaganju. U nadi sa ćete udovoljiti našem zahtevu ostajemo sa poštovanjem,

Tatjana Macura,

predsednica „Mame su zakon“